Filmovi
10. 03. 2010
Filmska kritika sredom: Divne kosti
Dugo čekani filma Pitera Jacksona....
Književna osnova za scenario, istoimeni roman Alice Sebold, tkao je svoje niti oko četrnaestogodišnje Susie Salmon, koju je brutalno ubio njen komšija. Mlada Susie napušta ovaj svet, ali na putu do rajske obećane zemlje ostaje zarobljena u svojevrsnom čistilištu, koje oslikava njene emocije. Dok se grčevito drži svog maštovitog međusveta i odbija da se pomiri sa sopstvenom smrću, Susie upire pogled ka svojoj skrhanoj porodici i psihopati koji joj je oduzeo život.
Lenjo napisanim scenarijem ovakav koncept doveo je do preobimnog menjanja sekvenci, a ionako problematični prelazi iz Susinog u realan svet još više su naglašeni Jacksonovim rediteljskim potezima. Veliki propust napravljen je i površno napisanim likovima koji su u više navrata spaseni jedino uz pomoć srećno izabrane glumačke postave. Saoirse Ronan briljira u glavnoj ulozi, dok je u stopu prate Rachel Weisz kao njena majka i razigrana Susan Sarandon u ulozi ekscentrične bake, čiji je lik, istina, potpuni višak u priči. Naravno, ne sme se zaboraviti ni Oscara vredno izvođenje Stanleyja Tuccija, koji uz minimum dijaloga maestralno formira lik poremećenog ubice.
U prožimanju s bajkovitim korišćenjem specijalnih efekata, čiji je produkt slika raja koja neodoljivo podseća na maštu još jednog kultnog reditelja - Terryja Gilliama, glumci i u osnovi zanimljiva trilerska priča prevazilaze scenarističke probleme do poslednjih minuta filma. Ako se pogleda dramaturški razvučen kraj Povratka kralja, mora se priznati da Divne kosti prate isti šablon. Jackson tako iznova ponavlja svoju grešku. U nizu scenskih epizoda on ponovo dokazuje da se teško rastavlja od svojih likova, prikazujući detalje o Susinim osećanjima i ubici koje je ipak trebalo prepustiti gledaočevoj mašti.
Ljubisav PANIĆ
