Muzika
28. 01. 2010
Eksluzivno za YC - AIR: Nova verzija ljubavi
U okviru promotivne turneje za svoj najnoviji album Love 2, Air će nastupiti u Beogradu, u okviru Guitar Art Festivala. Njihov nedavni koncert i boravak u Ljubljani iskoristili smo kao priliku za razgovor sa Godinom i Dunckelom. Iako Većina ljudi verovatno ima predstavu da svi francuski muzičari dolaze iz Pariza, međutim, Air potiču iz jednog mnogo manjeg, ali istorijski podjednako poznatog mesta - Versaja. Štaviše, oni nisu bili jedini muzičari u svom kraju...
U okviru promotivne turneje za svoj najnoviji album Love 2, Air će nastupiti u Beogradu, u okviru Guitar Art Festivala. Njihov nedavni koncert i boravak u Ljubljani iskoristili smo kao priliku za razgovor sa Godinom i Dunckelom.
Većina ljudi verovatno ima predstavu da svi francuski muzičari dolaze iz Pariza, međutim, Air potiču iz jednog mnogo manjeg, ali istorijski podjednako poznatog mesta - Versaja. Štaviše, oni nisu bili jedini muzičari u svom kraju.
Nicolas Godin: U Versaju je postojala jaka scena dok smo bili srednjoškolci i studenti. Bilo je mnogo bendova kada smo bili tinejdžeri i mnogi od tih muzičara kasnije su napravili uspešne karijere. Recimo, poslednji primer su Phoenix, oni su iz istog mesta kao i mi. Bilo je i mnogo DJ-eva, elektronske muzike... Čini mi se da se najbolja muzika pravi u dosadnim mestima.
Jean-Benoît Dunckel: Upoznali smo se na koledžu, kada smo bili prilično mladi. Alex Gopher (kasnije poznati producent klupske muzike) u to vreme svirao je bas i snimao neke stvari sa Nicom, a i sa mnom, pa je u jednom trenutku rešio da organizuje sastanak i spoji nas. Napravili smo bend i ubrzo počeli da snimamo i eksperimentišemo zvukom.
Muzika koju su budući članovi Aira svirali u to vreme bila je daleko od milozvučne elektronike kojom će se proslaviti nekoliko godina kasnije. Tinejdžeri su tinejdžeri, svuda na svetu, pa i u Francuskoj.
Nicolas: Kada si mlad, želiš da sviraš rock muziku. To je ono što se radi kada si tinejdžer. Ako ne radiš to, onda si verovatno malo ćaknut. Želiš da uključiš gitaru u pojačalo i sviraš hard rock. Na nas su uticali glam-rock iz sedamdesetih, David Bowie, Iggy Pop... a odrasli smo uz The Cure i slične stvari iz osamdesetih - bilo je to jako dobro vreme da se pravi bend.
U dominantno anglo-američkom svetu popularne kulture, Francuzi i njihov specifičan ugao bavljenja pop muzikom oduvek su oko sebe imali auru posebnosti, a Air su samo jedan u dugom nizu primera za to, od Sergea Gainsbourga do Laurenta Garniera. Ali, šta je, zapravo, „francuski način" i koliko ih on određuje?
Nicolas: To ima veze s našim pristupom muzici, jer mi nismo klasičan bend s pevačem, bubnjarom itd. U Engleskoj, recimo, kad prave muziku, misle samo o pop muzici. Kod nas, kada imamo melodiju, to može biti pesma ili instrumental. Postoji velika evropska tradicija kompozitora muzike za film, na primer - siguran sam da je i u vašoj zemlji tako - i mi je kombinujemo s našom ljubavlju prema pop muzici. Ta mešavina čini nešto što bih nazvao „kontinentalni pop", radije nego francuski. To je drugačiji pogled na muziku. U Engleskoj, kad si mlad, uzmeš gitaru i napraviš bend. Ne razmišljaš mnogo o muzici, već samo kako da postaneš pop zvezda.
U drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka, kao posledica globalne klupske groznice, iz Francuske počinju da dolaze muzičari i producenti nove generacije. Ludovic Navarre, Alex Gopher i Etienne De Crécy bili su predvodnici velike francuske house invazije na plesne podijume sveta. Iako su, kad je o samoj muzici reč, imali malo šta zajedničko sa svojim kolegama i prijateljima, Air su se našli u srcu onog što je u svetskim medijima predstavljano kao galska zemlja disco čuda. Da li im je to na bilo koji način smetalo?
Jean-Benoît: Ne, jer smo iskoristili situaciju, iako to nije bila svesna odluka. Okruženje u kome smo tada bili povuklo nas je i promovisalo Air na isti način kao i ostale. To je bila stvar mreže - prijatelja, izdavačkih kuća, medija... Naravno, u to vreme bila je moderna house muzika, a mi smo pravili muziku koju su ljudi želeli da slušaju posle izlaska, kada iz kluba dođu kući - nešto psihodelično, nežno i meko. To je bila prava muzika za „posle žurke".
Veliku ulogu u proboju grupe odigrao je vizuelni total-dizajn, koji se u savršenoj ravnoteži poigravao poetikom mladalačke osećajnosti i estetikom ležerne naučne fantastike. Reditelj i dizajner Mike Mills bio je u tome ključni saradnik francuskog dvojca.
Novi album dua Air zove se Love 2, objavljen je početkom oktobra i dočekan pozitivnim reakcijama kritike i publike. Njegov naslov može da se tumači kao nova verzija ljubavi, ali i kao njen nastavak.
Jean-Benoît: Verovatno je u pitanju nova verzija ljubavi. Update, kao kompjuterski program, verzija 2.0. Sada smo u toj fazi. Ne znam, izabrali smo taj naslov, jer nam se dopalo kako utiče na nas kada ga čujemo i počnemo da postavljamo sebi pitanja šta Love 2 znači. Ne postoji pravo objašnjenje, to je više stvar stila.
Air dolaze u Beograd da bi nastupili na Guitar Art Festivalu - na prvi pogled pomalo neobično za grupu koja je izgradila karijeru i reputaciju pre svega u domenu elektronske muzike. Ipak, gitara nije stran instrument ovom sastavu.
Nicolas: To je zanimljivo pitanje. Kada smo snimali album 10.000 Hz Legend, primetili smo da se akustična gitara vrlo dobro slaže uz elektronske zvukove i ritmove. Kao voda koja teče između stena, da tako kažem. Bili smo iznenađeni što se ta dva elementa tako dobro uklapaju, nismo to očekivali. Sećam se, kada smo radili Les Professionels, u kojoj se čuje akustična gitara, Etienne de Crécy rekao nam je da bi voleo da uradi remiks te pesme, jer se takva kombinacija nikada ne čuje u elektronskoj muzici. Sa električnom gitarom nije tako. Električna gitara u kombiniciji sa elektronskim instrumentima može da bude kič, ali akustična gitara i, recimo, ritam-mašina sjajno idu zajedno. Od kada smo to otkrili, ne prestajemo da eksperimentišemo i mislim da od tog koncepta nikada nećemo odustati. Tako da - videćemo se u februaru na Guitar Art Festivalu!
Tomislav GRUJIĆ
